Ефикасност је важан показатељ перформанси мотора. Посебно вођена политикама уштеде енергије и смањења емисија,моторКорисници обраћају све већу пажњу на своју ефикасност. Да би се прецизно проценила ефикасност мотора, морају се извршити стандардизована типска испитивања и користити одговарајуће методе испитивања ефикасности. Узимајући трофазни асинхрони мотор као пример, постоје три главне методе за одређивање ефикасности. Прва је метода директног мерења, која је једноставна и интуитивна и има релативно високу тачност, али није погодна за детаљну анализу перформанси мотора ради циљаних побољшања. Друга је индиректна метода мерења, позната и као метода анализе губитака. Иако је тестних елемената много и одузимају много времена, количина прорачуна је велика, а укупна тачност је нешто лошија од методе директног мерења, она може открити кључне факторе који утичу на ефикасност мотора и помоћи у анализи проблема у дизајну, процесу и производњи ради оптимизације перформанси мотора. Последња је теоријска метода прорачуна, која је погодна за ситуације када је опрема за тестирање недовољна, али је тачност релативно ниска.
Метод А, метода директног испитивања ефикасности, назива се и методом улаза и излаза јер директно мери два кључна податка потребна за израчунавање ефикасности: улазну снагу и излазну снагу. Током испитивања, мотор мора да ради под одређеним оптерећењем док се пораст температуре не стабилизује или током одређеног времена, а оптерећење се мора подесити у опсегу од 1,5 до 0,25 пута номиналне снаге да би се добила крива радних карактеристика. Свака крива мора да мери најмање шест тачака, укључујући трофазни напон, струју, улазну снагу, брзину, излазни обртни момент и друге податке. Након испитивања, потребно је измерити једносмерни отпор намотаја статора и забележити температуру околине. Када услови дозвољавају, пожељно је користити мерење уживо или уградити сензоре температуре у намотај унапред како би се добила температура или отпор намотаја.
Писац: Зијана
Време објаве: 11. април 2024.