Ефикасност је важан показатељ моторичких перформанси. Посебно вођен политиком очувања енергије и смањења емисија,моторкорисници све више обраћају пажњу на њихову ефикасност. Да би се прецизно проценила ефикасност мотора, мора се извршити стандардизовано испитивање типа и морају се користити одговарајуће методе испитивања ефикасности. Узимајући као пример трофазни асинхрони мотор, постоје три главне методе за одређивање ефикасности. Први је метод директног мерења, који је једноставан и интуитиван и има релативно високу тачност, али није погодан за дубинску анализу моторичких перформанси за циљана побољшања. Друга је метода индиректног мерења, позната и као метода анализе губитака. Иако су тестови бројни и дуготрајни, износ прорачуна је велики, а укупна тачност је мало инфериорнија у односу на метод директног мерења, може открити кључне факторе који утичу на ефикасност мотора и помоћи у анализи мотора. проблеми у дизајну, процесу и производњи ради оптимизације перформанси мотора. Последњи је теоријски метод прорачуна, који је погодан за ситуације када је опрема за испитивање недовољна, али је тачност релативно ниска.
Метод А, метода директног испитивања ефикасности, назива се и улазно-излазна метода јер директно мери два кључна податка потребна за израчунавање ефикасности: улазну снагу и излазну снагу. Током теста, мотор треба да ради под одређеним оптерећењем док се пораст температуре не стабилизује или током одређеног времена, а оптерећење се мора подесити у опсегу од 1,5 до 0,25 пута веће од називне снаге да би се добила радна карактеристична крива. Свака крива треба да мери најмање шест тачака, укључујући трофазни напон, струју, улазну снагу, брзину, излазни обртни момент и друге податке. Након теста, потребно је измерити ДЦ отпор намотаја статора и снимити температуру околине. Када услови дозвољавају, пожељно је користити мерење под напоном или унапред уградити температурне сензоре у намотај да би се добила температура или отпор намотаја.
Писац: Зиана
Време поста: Апр-11-2024